Опис

Увод у књигу Ислам и рат

Рат је универзални закон и божанска наредба које ниједно време нити место није лишено. Истина и лаж су у сталној, древној и непрекидној борби. Уочи зоре ислама, ратови у преисламском друштву били су у пуном јеку. Заиста, рат је био стални извор прихода за Арапе.

Предисламски ратови су избијали једноставно из жеље за пљачком и пленницом, или за понижавањем других, или из тривијалних разлога. Басуски рат, који је трајао деценијама, избио је због камиле која је разбила јаје, а Дахијски и Габрски рат, који је све опустошио, изазван је трком између два коња.

Из ових и сличних разлога, рат је избио у предисламској ери. Ислам је променио ток тог друштва, увећао питање крвопролића у њему и учинио рат омраженим за њега. Ислам није дошао да би противречио космичким законима. Неправда постоји, правда постоји, лаж постоји и истина постоји. Супротности не могу постојати а да се не боре једна против друге. Аллах Свемогући је рекао: {И да Аллах не обуздава једне људе помоћу других, манастири, цркве, синагоге и џамије у којима се много помиње Аллахово име били би срушени.} [Ел-Хаџ: 40]

Рат, језиком и терминологијом, значи одступање од изворног принципа, а то је мир, спокој, стабилност, сигурност и безбедност за душу, себе, дух, тело, богатство, децу и све што постоји у животу да би обављало функцију за коју је створено за себе или за добробит других међу Божјим стварањем. Дакле, рат укључује напад на непогрешиво ја без права, било убијањем или на други начин, на начин који негативно утиче на непогрешивост нападнутог и терорише његову материјалну сигурност и психолошки мир, без обзира на степен овог напада, ако је у питању агресија и неправда. Ако је изворно од других, онда се може замислити са собом и собом против себе, од стране особе која чини радње и грехе који је доводе до тога да упадне у круг корупције и уништења, било да је то потпуно или делимично и било да је то на позитиван или негативан начин.

Овде је важно објаснити исламски поглед на рат и сумирати овај концепт у неколико главних тачака:

Прво: Мир је циљ и сврха. Рат је једно од средстава за постизање мира. Часни Куран о томе каже:

- „О ви који сте веровали, уђите у ислам потпуно.“ [Ел-Бекара: 208]

- „А ако они желе мир, онда се и ви покорите и ослоните се на Аллаха. Он је, заиста, Онај који чује и Свезна.“ [Ел-Енфал: 61]

- „И борите се на Аллаховом путу против оних који се боре против вас, али не чине преступе. Аллах, заиста, не воли преступнике.“

[Ел-Бекара: 190].

- ﴿Али ако се они повуку од вас и не боре се против вас и не понуде вам мир, онда вам Аллах није дао никакав начин против њих.

[Жене: 90].

Друго: У исламу постоје две врсте рата:

1- Одбрамбени: да заштити земљу муслимана и њихову веру. Куран о томе каже:

„Па ко год се према вама прекрши, прекршите и ви њему сразмерно његовом прекршају према вама.“ [Ел-Бекара: 194]

2- Офанзива: Њен циљ није да изврши инвазију, колонизује, покори народе или примора нације да прихвате религију, већ да ослободи њихову вољу и слободу како би могли да изаберу праву религију... без присиле од стране владара или освајача. У том смислу, Свемогући Бог каже:

- „Нема присиле у религији. Прави пут се разликује од погрешног.“ [Ел-Бекара: 256]

- „А да Аллах не би једне људе уздржао другима, Земља би се покварила.“ [Ел-Бекара: 251]

Треће: Интензитет у борби не значи окрутност, бруталност или неправду.

1. Муслиманима је наређено да буду интензивни у борби, што значи да буду одлучни, чврсти и да се не повлаче. Свемогући Бог је рекао:

- „О ви који верујете, када сретнете оне који не верују како напредују [у бици], не окрећите им леђа.“ [Ел-Енфал: 15]

- Па кад сретнеш оне који не верују [у бици], ударај [им] вратове док их, пошто их побијеш, не учврстиш [њима] везовима.

[Мухамед: 47].

- „О Пророче, бори се против неверника и лицемера и буди строг према њима.“ [Ат-Тевба: 73]

2 - Истовремено, наређено им је да буду милосрдни, праведни и добри након победе. Свемогући Бог је рекао:

- „И дају храну, упркос својој љубави према њој, сиромашнима, сирочади и заробљенима.“ [Ел-Инсан: 8]

- „А онда или услуга после тога или откуп док рат не спусти свој терет.“ [Мухамед: 47]

То је био идеолошки аспект, и о томе смо говорили врло кратко. Остаје други аспект, а то је практични аспект исламске војне акције.

Када је Аллахова наредба о вођењу џихада објављена муслиманима, Он их није оставио саме њиховој вери, нити је био задовољан њиховим високим моралом. Уместо тога, рекао им је: „И припремите против њих сву снагу коју можете и ратне коње којима ћете застрашити Аллаховог непријатеља и вашег непријатеља.“ [Ел-Анфал: 60] Наредба о припремама овде није ограничена само на оружје. Већ укључује свеобухватну, континуирану организацију рата, како материјалну тако и моралну, почевши од подучавања дисциплини, организацији и реду, до континуиране обуке за све врсте оружја, проучавања ратних планова, познавања географије региона и локација. Затим, жељу за набавком модерног и напредног оружја и обуку за њега. Од првог тренутка када је објављена наредба о вођењу џихада, Посланик, мир и благослов над њим, почео је да подучава своје следбенике и припрема их за велики подухват ширења религије до најудаљенијих крајева земље. Заиста, његова учења, мир и благослов над њим, била су попут школе за дипломиране вође. Кости кроз векове и генерације.

У овој књизи ћемо размотрити теорију рата у исламу у свим њеним аспектима. Надам се да ће оно што сам написао послужити као модел за оно чему тежим и чему теже научници када проучавају догађаје наше војне историје.

Не треба ми никакав коментар који би попунио празнину која је део људске природе. Унапред се захваљујем свима који су допринели корисним коментаром или који ме нису штедели искреном молитвом у одсуству. Нека Бог побољша услове живота муслимана и заштити их од зла и невоља. Нека су Божје молитве и мир на нашем господару Мухамеду, нека га Бог благослови и подари му мир.

На крају, молим Свемогућег Бога да моје дело учини искрено, Њега ради, и да ме награди за сваку реч коју сам написао и да је стави на вагу мојих добрих дела и да награди моју браћу која су ми помогла са свим што су имали како бих завршио ову књигу.

„Слава Теби, Боже, и хвала Теби. Сведочим да нема бога осим Тебе. Тражим Твој опроштај и кајем се Теби. А наша последња молба је: Сва хвала припада Богу, Господару светова.“

Сиромашан коме је потребан опроштај и помиловање његовог Господа

Тамер Бадр

8. Рамазан 1440. године по хиџри

13. мај 2019.