Муслимани нису променили стварност свог пораза од Татара све док се није појавио неко ко је узвикнуо прелепи узвик: „О, исламе!“ Свемогући Бог је подарио Кутузу, нека му се Бог смилује, ову реч да сумира цео његов живот и да усмери пажњу његових праведних војника и оних који су их следили у праведности на јединствену заставу под којом је нација увек стајала, постижући победу.
Али без обзира колико се било који вођа труди да мотивише свој народ било чим другим осим ислама, никада нећемо успети. Свемогући Аллах одбија да нам подари победу осим ако му се не придржавамо споља и изнутра. Наш спољашњи изглед је муслимански, али наш унутрашњи изглед је муслимански. Наша политика је муслиманска. Наша економија је муслиманска. Наши медији су муслимански. Наше судство је муслиманско. Наша војска је муслиманска. Ово је јасно овако. Без скривања, избегавања, страха или трепета. Немамо чега да се стидимо.
Једини начин да се поврати изгубљено достојанство нације и њене окупиране земље јесте кроз џихад, и немамо други начин. Божји Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, говорио је истину када је рекао: „Ако се бавите ином, узимате репове крава, задовољавате се пољопривредом и напуштате џихад, Бог ће вам наметнути понижење које ништа неће отклонити док се не вратите својој религији.“ Божји Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, говорио је истину.

Из књиге „Незаборавне земље“ аутора Тамера Бадра