Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, је рекао: „Ираку је ускраћен дирхам и кафиз, Сирији је ускраћен муд и динар, Египту је ускраћен ардеб и динар, и вратили сте се тамо одакле сте кренули.“ Преноси Муслим. Што се тиче (Кафиза), то је мера позната народу Ирака. Што се тиче (ал-Мади), изговара се са дамом на миму, са истом тежином као (кафл), и то је добро позната мера за људе Леванта. Ардеб је добро позната мера међу народом Египта.
У другом предању, које потиче од Ебу Надре (нека је Аллах задовољан њим), он је рекао: „Били смо са Џабиром ибн Абдулахом (нека је Аллах задовољан обојицом) и он је рекао: 'Ускоро народ Ирака неће имати ни кафиз ни дирхам сакупљен од њих.' Ми смо рекли: 'Одакле ће то доћи?' Он је рекао: 'Персијанци ће то спречити.' Затим је рекао: 'Ускоро народ Еш-Шама неће имати ни динар ни муд.' Ми смо рекли: 'Одакле ће то доћи?' Он је рекао: 'Од Римљана.' Онда је ћутао неко време, па је рекао: 'Аллахов Посланик (мир и благослов над њим) је рекао: 'На крају мог народа биће калиф који ће расипати богатство а да га не броји.' Рекао сам Ебу Надри: 'Мислиш ли да је то Омер ибн Абдул Азиз?' Он је рекао: 'Не.'“ Преноси Муслим.
Ирак су опседали Персијанци, који нису ништа друго до Арапи, због политике Садама Хусеина. Сада Сирију опседају Римљани, Европа и Америка, због инсистирања Башара ел-Асада на власти. А сада им помажемо да спроведу своје планове да ускоро опседну Египат.