Живим на првом спрату шестоспратнице. У подруму је била мала гаража која је пре мање од годину дана претворена у малу џамију од око 40 квадратних метара. Приземље ме дели од џамије.
Видео сам да је мала џамија испод моје куће претворена у велику џамију која је обухватала целу површину земљишта испод зграде у којој сам живео, а обухватала је и приземље изнад џамије. Видео сам степениште које је повезивало два спрата које је џамија обухватала, и видео сам да џамија сада има велики михраб, а поред џамије и уз њу је широки минарет који је био висок као и зграда у којој сам живео. Када сам ушао у џамију на јутарњу молитву, био сам изненађен када сам затекао велики број верника, што је било необично, па сам клањао два реката и срео старца који се обично молио са мном у џамији. Питао сам га каква се та велика промена догодила са џамијом у смислу повећања броја верника и повећања површине џамије, као да сам скочио у будућност, а не знам шта се догодило током тог периода у којем су се те промене догодиле. Рекао ми је: Јерусалим је ослобођен. Питао сам га: „Да ли сам учествовао у ослобођењу Јерусалима?“ Рекао је: „Јесам.“