31. мај 2020.

Јуче, док сам читао Куран, зауставио сам се на четвртом ајету суре Ибрахим: „И нисмо послали ниједног посланика осим са језиком његовог народа да им јасно објасни. А Аллах оставља кога хоће, а упућује кога хоће. А Он је Силан, Мудар.“
Када сам прочитао тај стих, обузео ме је ужас и прочитао сам га неколико пута. Сваки пут када бих га прочитао, имао сам на уму да ће Махди бити посланик. Моја једина брига била је да одговорим на питање о мојој ситуацији и ситуацији осталих муслимана који ће бити сведоци те велике невоље. Ко су они које ће Он завести, а ко су они које ће Свемогући Бог упутити? Какве су шансе да ме Свемогући Бог упути када се Махди појави? Ја сам тај који каже да ће Махди бити посланик. Какве су шансе да Бог упути вернике да су посланици престали и да Свемогући Бог неће послати другог посланика?
Наводно ће резултат бити познат, али на крају, вођство је по вољи Свемогућег Бога, и Он га даје коме год жели међу својим слугама. Дакле, позив Махдија, његова порука и његово упозорење на муку дима биће велико искушење за људе. Неки од њих ће залутати након што буду упућени, а неке од њих ће упутити Свемогући Бог.
Као што је поменуто у племенитом хадису (Срца су између два Његова прста, Он их окреће како Он хоће), тако, о Аллаху, о Окретачу срца, учврсти моје срце на Твојој религији.
Аллаху, увећај моје знање и не дозволи да моје срце залута након што си ме упутио.