4. фебруар 2020.
Од објављивања моје књиге („Писма која чекају“), суочио сам се са четири типа људи.
Први тип:
Они су ти који нападају сваку нову идеју. Њихови умови су затворени и не желе да промене ниједно од уверења са којима су одгајани од малих ногу. Нападају ме једноставно зато што сам ишао против консензуса научника. Одбијају да прочитају моју књигу или чак да разговарају о њој са мном. Неки од њих су ме уклонили са својих листа пријатеља. Фраза „Ово смо затекли наше очеве како раде“ односи се на њих.
Други тип:
Они су следбеници појединаца. Онај ко следи шеика тог и тог неће прихватити моју књигу осим ако његов шеик није убеђен у моју књигу. Ако је његов шеик убеђен у моју књигу, биће убеђен и у мишљење његовог шеика, и последично ће бити убеђен у моју књигу. Чак и ако овај тип прочита моју књигу хиљаду пута, неће бити убеђен у доказе које сам му представио из Курана и Сунета. По његовом мишљењу, мишљење његовог шеика је супериорније од онога што је наведено у Курану и Сунету. Овај тип ме такође жестоко напада, и тешко ми је да и њега убедим. Убедити његовог шеика је лакше него убедити њега лично, јер је он предао свој ум свом шеику.
Трећи тип:
Они су велика већина људи које срећем. Не желе да читају моју књигу из страха да ће утицати на њих и променити им мишљење. Иду са караваном, и ако открију да се већина људи, или на пример Ал-Азхар, слаже са мојом књигом, њихово мишљење ће се одмах променити. Ови људи ме не нападају. Они су више као гледаоци који чекају резултат утакмице. То су људи које сам највише пута упознао.
Четврти тип:
То су малобројни и то су људи који су ми најближи, било да јавно изјављују своју подршку мени или је крију. Ови људи користе свој ум и мисле својом главом и не чекају ничије мишљење пре него што промене мишљење. Не плаше се да ће се њихове идеје и уверења променити чим прочитају књиге које противрече њиховим уверењима. Они су баш као ја. На пример, читао сам Тору, Библију и књиге о шиитским и комунистичким покретима и многим другим сектама, а ипак нисам променио своја уверења и нисам се плашио искушења које би нас задесило када бих читао такве књиге. Још увек сам сунитски муслиман и стога сматрам да је четврти тип људи који су ми најближи, било да су се уверили у моје мишљење након четврт сата разговора са њима, или кроз читање одломака из моје књиге, или читање целе моје књиге. Скидам им капу и од срца их поздрављам.
Коментар приложен уз овај чланак је пример трећег типа, који представља већину оних које сам интервјуисао.
Који си ти тип?
Први тип:
Они су ти који нападају сваку нову идеју. Њихови умови су затворени и не желе да промене ниједно од уверења са којима су одгајани од малих ногу. Нападају ме једноставно зато што сам ишао против консензуса научника. Одбијају да прочитају моју књигу или чак да разговарају о њој са мном. Неки од њих су ме уклонили са својих листа пријатеља. Фраза „Ово смо затекли наше очеве како раде“ односи се на њих.
Други тип:
Они су следбеници појединаца. Онај ко следи шеика тог и тог неће прихватити моју књигу осим ако његов шеик није убеђен у моју књигу. Ако је његов шеик убеђен у моју књигу, биће убеђен и у мишљење његовог шеика, и последично ће бити убеђен у моју књигу. Чак и ако овај тип прочита моју књигу хиљаду пута, неће бити убеђен у доказе које сам му представио из Курана и Сунета. По његовом мишљењу, мишљење његовог шеика је супериорније од онога што је наведено у Курану и Сунету. Овај тип ме такође жестоко напада, и тешко ми је да и њега убедим. Убедити његовог шеика је лакше него убедити њега лично, јер је он предао свој ум свом шеику.
Трећи тип:
Они су велика већина људи које срећем. Не желе да читају моју књигу из страха да ће утицати на њих и променити им мишљење. Иду са караваном, и ако открију да се већина људи, или на пример Ал-Азхар, слаже са мојом књигом, њихово мишљење ће се одмах променити. Ови људи ме не нападају. Они су више као гледаоци који чекају резултат утакмице. То су људи које сам највише пута упознао.
Четврти тип:
То су малобројни и то су људи који су ми најближи, било да јавно изјављују своју подршку мени или је крију. Ови људи користе свој ум и мисле својом главом и не чекају ничије мишљење пре него што промене мишљење. Не плаше се да ће се њихове идеје и уверења променити чим прочитају књиге које противрече њиховим уверењима. Они су баш као ја. На пример, читао сам Тору, Библију и књиге о шиитским и комунистичким покретима и многим другим сектама, а ипак нисам променио своја уверења и нисам се плашио искушења које би нас задесило када бих читао такве књиге. Још увек сам сунитски муслиман и стога сматрам да је четврти тип људи који су ми најближи, било да су се уверили у моје мишљење након четврт сата разговора са њима, или кроз читање одломака из моје књиге, или читање целе моје књиге. Скидам им капу и од срца их поздрављам.
Коментар приложен уз овај чланак је пример трећег типа, који представља већину оних које сам интервјуисао.
Који си ти тип?