Ово је тумачење мог сна о спречавању штампања књиге и њеног поклањања у добротворне сврхе.

Две визије које су ми говориле о Ал-Азхаровом одбијању књиге „Очекивана писма“ и о донацији књиге су се оствариле.

Нисам тада објавио прву визију у целости, јер у њој нисам поменуо да сам видео да сам објавио књигу у ПДФ-у након што је Ал-Азхар одбио моју књигу.

Прва визија, која је била експлицитна визија Ал-Азхаровог одбијања моје књиге, „Очекивана писма“, била је 22. фебруара 2020. године.
Док сам листао Фејсбук странице на мобилном телефону, зауставио сам се на видео клипу из Омар Адибове емисије, у којем је приказивао слику корица моје књиге. Критиковао ју је и говорио гледаоцима да не треба читати свакога ко напише књигу. То је била веома кратка вест коју је приказао у својој емисији, па сам отишао код своје жене Нахал у собу мојих ћерки Џуди и Марјам да јој дам да погледа овај клип.
Сцена ме је одвела у Исламски истраживачки комплекс повезан са Ал-Азхаром, где ме је запослени обавестио да је Ал-Азхар одбио моју књигу (Очекиване поруке) и обавестио ме да престанем да је штампам и дао ми папир да потпишем ради информисања. Био сам узнемирен и написао сам на том папиру (Терет онога ко пориче Махдија биће на твојим плећима) и објавио своју књигу у ПДФ формату.
Сцена ме је одвела тамо где сам седео са једним од мојих пријатеља који је читао моју књигу, Ханијем Саидом, и он је почео да ме теши због онога што се догодило. Поред мене је била колица са пасуљем, па сам из њих купио помфрит који је био стављен у провидну пластичну кесу. Почео сам да једем помфрит сам без пријатеља, јер сам јео прву кесу помфрита у истој пластичној кеси са кромпиром док нисам престао да једем пластичну кесу и јео само помфрит док се нисам ситио пре него што сам појео половину прве кесе. Одлучио сам да остатак понесем кући.


Друга визија је била 7. марта 2020. године, два дана након објављивања другог издања моје књиге, 5. марта 2020. године.
Риба у њој је симболизовала моју књигу, а ја сам је дао у добротворне сврхе на крају визије након што је објављено друго издање књиге.
Визија продаје сирове рибе, а затим њеног давања у добротворне сврхе 7. марта 2020. године
Видео сам да у супермаркету продајем робу која се састоји од свих врста сирове рибе, знајући да супермаркет продаје и друге ствари осим рибе. Онда сам ставио још једну количину сирове рибе како би се продавала са остатком рибе коју поседујем, као да је власник супермаркета посредник између мене и купца.
Онда се десило нешто чега се не сећам добро, везано за моју књигу „Писма која чекају“. Власник супермаркета ми је послао све залихе рибе на кућу, па сам одлучио да их поклоним у добротворне сврхе.


Две визије су се оствариле 23. марта 2020. године, када сам отишао у Исламски истраживачки комплекс и истраживач ме је обавестио да је Ал-Азхар одбио моју књигу и забранио њено штампање.


У складу са двема визијама, и без оклевања, добровољно сам се пријавио да објавим књигу у PDF формату дан након што ме је Ал-Азхар одбио и не чекајући да се друго издање распрода. То је било 24. марта 2020. године.


Напомена
Визије немају никакве везе са оним што се налази у књизи, већ са мојим упутством да објавите или поклоните књигу, или да је поклоните Ел-Азхару, или да ме обавестите о Ел-Азхаровом одбијању. Визије немају никакве везе са садржајем књиге.
Визија која ме је довела до завршетка писања и објављивања моје књиге, „Очекивана писма“, била је визија књиге и стиха „Зато чекајте, чекају се“, 17. септембра 2019. Та визија је била пре него што сам завршио писање књиге и њено објављивање средином децембра 2019.


(((((Визије немају никакве везе са садржајем књиге изнутра))))