Када је Његово Преосвештенство шеик Мухамед ибн Салих ел-Усејмин упитан: Да ли постоји разлика између Посланика и Пророка? Он је рекао: Да, учењаци кажу: Пророк је онај коме је Бог објавио закон и није му наредио да га пренесе, већ он делује по њему у свом уму без обавезе да га пренесе.
Посланик је неко коме је Бог објавио закон и наредио му да га пренесе и спроведе. Сваки посланик је пророк, али није сваки пророк посланик. Има више пророка него посланика. Бог је у Курану поменуо неке посланике, а друге не.

Али сам одступио од консензуса учењака у овој фетви са два ајета из Часног Курана.

Свемогући Бог је рекао: (Посланици добрих вести и упозорења, тако да људи неће имати расправе против Бога након посланика. А Бог је увек Узвишен, Моћан и Мудар.)
Узвишени Бог је рекао: „Људи су били једна заједница, затим је Бог послао пророке као доносиоце радосних вести и опомињаче, и с њима је објавио Књигу са истином да пресуди међу људима о ономе око чега су се разилазили.“
Оба ајета потврђују да и пророк и посланик преносе оно што им је објављено у складу са текстом Курана, и нема изузетка ни за једног од њих. Да ли је логично да се ствар која се тиче људи објави посланику или пророку, а да он то не пренесе људима?

Дакле, да ли сам противречио Курану и Сунету или консензусу учењака?
Да ли тиме поричем нешто што је у религији нужно познато из Курана и Сунета, или поричем нешто што је у религији нужно познато на основу фетви учењака?
Када су фетве вишег ранга од Курана и Сунета, поздрављам чињеницу да, са њихове тачке гледишта, поричем нешто што је из религије познато по нужности.