Један од честих коментара и порука које добијам

Порука и пророчанство су прекинути, тако да нема посланика ни пророка после мене, али добре вести, визија муслиманског човека, су део делова пророчанства.
Наратор: Анас бин Малик | Наратор: Ал-Сујути | Извор: Ал-Јами` Ал-Сагхир
Страна или број: 1994 | Резиме пресуде стручњака за хадис: Аутентично

Требало би да одговорим на овај коментар, за који његов аутор мисли да сам га игнорисао у својој књизи „Очекиване поруке“, у којој сам поменуо да долази посланик, као да сам довољно глуп да објавим књигу од 400 страница, а да не поменем хадис попут оног који ми је он донео, као да ми је он донео коначан аргумент који оповргава оно што је наведено у мојој књизи.

И да вам јасно ставим до знања обим патње кроз коју сам прошао док сам писао своју књигу, како бих истражио сваку ситницу која ми је стала на пут током мог истраживања у овој књизи, одговорићу на ово питање само оним што је наведено у мојој књизи, и да бисте схватили да нећу моћи да одговорим на свако питање које ми је упућено путем коментара или поруке, као што сам вам рекао, нећу моћи да скратим 400 страница за сваког пријатеља који не жели да прочита књигу и не жели да трага за истином.

Што се тиче одговора на ово питање, поменуо сам га у другом поглављу („Печат пророка, а не печат посланика“) од странице 48 до странице 54 (7 страница које се не могу сумирати у коментару на Фејсбуку). Требало ми је много дана да истражим и испитам овај хадис јер је овај хадис једини аргумент на који се правници ослањају да би доказали да је Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, не само Печат пророка како је поменуто у Часном Курану, већ су томе додали и да је он Печат посланика.

Одговорио сам на аутентичност овог хадиса на следећи начин:

 Колика је аутентичност хадиса: „Порука и пророчанство су прекинути; нема посланика ни пророка после мене...“?

Они који верују у принцип да нема посланика после нашег пророка Мухамеда (мир и благослов на њему) држе се хадиса који каже да нема посланика после њега, као што је имам Ахмед укључио у свој Муснад, као што су то учинили ел-Тирмизи и ел-Хаким. Ел-Хасан ибн Мухамед ел-За'фарани нам је рекао, Афан ибн Муслим нам је рекао, Абд ел-Вахид, што значи ибн Зијад, рекао нам је ел-Мухтар ибн Фулфул, Енес ибн Малик (нека је Аллах задовољан њим) нам је рекао: Аллахов Посланик (мир и благослов на њему) је рекао: „Послање и пророчанство су завршени, тако да нема посланика ни пророка после мене.“ Рекао је: „То је било тешко за људе.“ Рекао је: „Али постоје добре вести.“ Рекли су: „Шта су добре вести?“ Рекао је: „Сан муслимана, који је део пророчанства.“ Ел-Тирмизи је рекао: „Постоје предања о овој теми од Ебу Хурејре, Худејфе ибн Асида, Ибн Абаса, Ум Курз и Ебу Асида. Он је рекао: Ово је добар, аутентичан и редак хадис из овог ланца предања од ел-Мухтара ибн Фулфула.“
Проверио сам преносиоце овог хадиса да бих потврдио његову аутентичност и утврдио сам да су сви поуздани осим (Ел-Мухтара бин Фалфела) (), јер га је потврдило више од једног имама, као што су Ахмед бин Ханбал, Абу Хатим ер-Рази, Ахмед бин Салех ел-Аџли, Ел-Мавсили, Ел-Захаби и Ен-Насаи. Абу Давуд је о њему рекао: (Нема ништа лоше у њему), а Абу Бекр ел-Базар је о њему рекао: (Он је поуздан у хадису и они су прихватили његов хадис).
Абу ел-Фадл ел-Сулејмани га је поменуо међу онима познатим по његовим чудним предањима, а Ибн Хаџар ел-Аскалани је сумирао његову ситуацију у књизи „Такриб ел-Тахдиб“ (6524) и рекао: (Он је истинит, али има и неких грешака).
Абу Хатим бин Хибан ел-Бусти га је поменуо у делу „Ал-Тикат“ (5/429) и рекао: (Он прави много грешака.)
У књизи „Тахдиб ел-Тахдиб“ Ибн Хаџара ел-Аскаланија, Део 10, он је рекао о ел-Мухтару бин Фалфелу: (Рекао сам: Остатак његовог говора садржи много грешака, а поменут је у трагу који је ел-Бухари обуставио у сведочењима на основу ауторитета Анаса, а Ибн Аби Шајба га је повезао на основу ауторитета Хафса бин Гијата на основу свог ауторитета. Питао сам... о сведочењу робова, а он је рекао да је дозвољено. Ел-Сулејмани је говорио о њему и убрајао га међу преносиоце чудних ствари на основу ауторитета Анаса, заједно са Ибаном бин Аби Ајашом и другима. Абу Бекр ел-Баззаз је рекао да је његов хадис тачан, и они су прихватили његов хадис.)

Рангови и нивои наратора, како је наведено у делу „Такриб ет-Тахдиб“ од стране Ибн Хаџара ел-Аскаланија, су следећи:

1- Асаби: Ово експлицитно кажем због њихове части.
2- Онај који је истицао своју похвалу, било радњом: као најпоузданији од људи, или понављањем описа усмено: као поуздан, поуздан, или у значењу: као поуздан, памтилац.
3 - Неко ко је описан као поуздан, вешт, поуздан или праведан.
4- Онај који је мало мањи од трећег степена, а то је назначено са: истинит, или нема ништа лоше у њему, или нема ништа лоше у њему.
5 - Онај који има нешто мање од четири године, а ово се односи на истинољубиву особу са лошим памћењем, или истинољубиву особу која прави грешке, или има илузије, или прави грешке, или се касније мења. Ово такође укључује некога ко је оптужен за неку врсту новотарије, као што су шиизам, предодређење, идолопоклонство, ирџа или клевета, уз појашњење проповедника и друго.
6- Онај ко има само мало хадиса, а нема доказа да његов хадис треба напустити због тога, а то је назначено формулацијом: прихватљив, тамо где се следи, иначе је хадис слаб.
7 - Онај кога је испричало више од једне особе и није документован, а на њега се односи реч: скривен или непознат.
8- Ако у њему нема документације поузданог извора, и ако се у њему изражава слабост, чак и ако није објашњена, а то је назначено речју: слаб.
9 - Није га приповедало више од једне особе, није му се веровало, а о њему се говори речју: непознат.
10 - Онај који није нимало поуздан, а ипак је ослабљен неким недостатком, а то је назначено са: напуштеним, или напуштеним хадисом, или слабим хадисом, или пао.
11 - Ко је оптужен за лагање.
12- Ко је то назвао лажима и измишљотинама.

Ел-Мухтар ибн Фалфел се сматра једном од пете класе наратора Пророковог хадиса, што укључује млађе следбенике. Његов статус међу људима хадиса и научницима критике и аутентичности, а у књигама науке биографија, сматра се поузданим, али има неке грешке.

Ибн Хаџар је рекао у Фатх ал-Барију (1/384): „Што се тиче грешака, понекад наратор направи много, а понекад мало. Када се каже да прави много грешака, треба да испита шта је испричао. Ако открије да је то препричао он или неко други, из наратива који није описан као грешан, онда се зна да се ослања на оригинални хадис, а не на овај одређени ланац наратива. Ако се пронађе само кроз његов ланац наратива, онда је то мана која захтева оклевање у одлучивању о аутентичности онога што је ове природе, а тога нема у Сахиху, хвала Аллаху.“ А када се каже да има мало грешака, као што се каже: „Он има лоше памћење, његове прве грешке су његове мане“ или „Он има чудне ствари“ и други слични изрази: онда је одлука о томе као одлука о оном пре њега.“
Шеик Ел-Албани - који је потврдио хадис Ел-Мухтара бин Фалфела - рекао је у Даиф Сунану Еби Давуду (2/272) у биографији наратора: „Ел-Хафиз је рекао: (Он је поуздан, али има неке грешке). Рекао сам: Дакле, хадис некога попут њега може се сматрати добрим, ако му не противречи.“
Шеик Ел-Албани је рекао у „Ас-Силсилах Ас-Сахихах“ (6/216): „Пренео га је искључиво Имран бин Ујајна, и постоје неке критике на рачун његовог сећања. Ел-Хафиз је то указао рекавши: (Он је поуздан, али има неких грешака); стога потврђивање аутентичности његовог хадиса није прихватљиво и довољно је да га побољша ако му не противречи.“

Осим овог хадиса који се помиње, а у којем постоји предмет неслагања („Нема посланика после мене“), а који је пренео Ел-Мухтар бин Фалфел, пренела га је група ашаба у вези са изузетком пророчанства без слања хадиса о сновима. Овај хадис је мутаватир и има неколико аспеката и формулација које не укључују фразу („Нема посланика после мене“), укључујући ове предаје:

1 - Имам Ел-Бухари, нека му се Бог смилује, укључено у његов Сахих, од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њим, који је рекао: Чуо сам Божјег Посланика, нека га Бог благослови и подари му мир, како каже: „Од пророчанства не остаје ништа осим добрих вести.“ Они су рекли: „Шта су добре вести?“ Он је рекао: „Лијеп сан.“
Нека му се Бог смилује, у „Ал-Мувата“ је укључио поглавље са следећим речима: „Када би завршио молитву за ручак, рекао би: 'Да ли је неко од вас синоћ видео сан? ...?' И рекао би: 'После мене, од пророчанства неће остати ништа осим праведног сна.'“
Преносе га Имам Ахмед у свом Муснаду, Абу Давуд и Ел-Хаким у свом Мустадраку, сви на основу Маликовог ауторитета.
2 - Имам Ахмед је у свом Муснеду, а имам Муслим у свом Сахиху, укључио хадис Ибн Абаса, нека је Бог задовољан њим, који је рекао: Божји Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, подигао је завесу док су људи стајали у редовима иза Ебу Бекра и рекао: „О људи, од добрих вести о пророчанству остаје само праведно виђење које муслиман види или које му се види...“
У Муслимовом предању са речима (Божји Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, скинуо је вео) док му је глава била завијена током болести од које је умро, и рекао је: „Боже, јесам ли пренео поруку?“ три пута. Од добрих вести о пророчанству остаје само визија коју праведни слуга види, или која је виђена за њега...“
Пренели су га Абд ал-Разак у свом Мусаннафу, Ибн Аби Шејба, Ебу Давуд, ал-Наса’и, ал-Дарими, Ибн Мајах, Ибн Кхузајма, Ибн Хибан и ал-Бејхаки.
3 - Имам Ахмед, нека му се Бог смилује, укључен је у свој Муснад, а његов син Абдуллах у Зеваид ел-Муснад, на основу Аише, нека је Бог задовољан њоме, да је Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, рекао: „Ништа неће остати од пророчанства после мене осим добрих вести.“ Они су рекли: „Шта су добре вести?“ Он је рекао: „Леп сан који човек види или који му се види.“
4 - Имам Ахмед је укључио у свој Муснад, а ет-Табарани је укључио наводећи Ебу ет-Тајиба (нека је Аллах задовољан њим) који је рекао: Аллахов Посланик (мир и благослов над њим) је рекао: „Нема пророчанства после мене осим добрих вести.“ Речено је: „Шта су добре вести, о Аллахов Посланиче?“ Он је рекао: „Леп сан“, или је рекао: „Праведан сан.“
5 - Ал-Табарани и Ел-Баззар преносе од Хузејфе ибн Асида (нека је Аллах задовољан њим) који је рекао: Аллахов Посланик (мир и благослов над њим) је рекао: „Отишао сам, а после мене нема пророчанства осим добрих вести.“ Речено је: „Шта су добре вести?“ Он је рекао: „Праведан сан који праведник види или који му се види.“
6 - Имам Ахмед, Ел-Дарими и Ибн Маџа преносе, од Ум Курз Ел-Кабије, нека је Бог задовољан њоме, да је Посланик, нека га Бог благослови и подари му мир, рекао: „Добре вести су прошле, али добре вести остају.“
7 - Имам Малик је у хадису Ел-Мувата, од Зејда ибн Аслама, а од Ата ибн Јасера (нека је Аллах задовољан њим), пренео да је Аллахов Посланик (мир и благослов над њим) рекао: „Ништа од пророчанства неће остати после мене осим добрих вести.“ Они су рекли: „Шта су добре вести, о Аллахов Посланиче?“ Он је рекао: „Праведан сан који праведник види или који му се неко види је један део од четрдесет шест делова пророчанства.“ Ово је мурсел хадис са исправним ланцем преношења.
Поред тога, хадиси који говоре о сновима, који су део пророчанства, веома се разликују у формулацијама. Нека казивања дефинишу снове као један од двадесет пет делова пророчанства, док их друга дефинишу као један од седамдесет шест делова. Постоји много хадиса и различитих бројева између два казивања. Када испитамо хадисе који говоре о сновима, налазимо разлике у бројевима. На пример, нека казивања кажу: „Добар сан праведног човека је један од четрдесет шест делова пророчанства“ [Бухари: 6983]. Друга казивања кажу: „Праведни сан је један од седамдесет делова пророчанства“ [Муслим: 2265]. Друга казивања кажу: „Муслимански сан је један од четрдесет пет делова пророчанства“ [Муслим: 2263]. Постоје многа друга казивања која помињу различите бројеве за овај део пророчанства.

Као одговор на племенити хадис у којем је Посланик, мир и благослов над њим, рекао: „Нема посланика после мене“, окрећемо се мишљењу учењака терминологије. Они су мутаватир хадис поделили на: вербални мутаватир, који је онај чија је формулација мутаватир, и семантички мутаватир, који је онај чије је значење мутаватир.

1- Вербална фреквенција: оно што се понавља у формулацији и значењу.

Пример: „Ко намерно лаже о мени, нека седне у пакао.“ Преносе ел-Бухари (107), Муслим (3), Абу Давуд (3651), ет-Тирмизи (2661), Ибн Маџа (30, 37) и Ахмед (2/159). Овај хадис је пренело више од седамдесет два ашафа, а од њих је велика група која се не може избројати.

2- Семантичка фреквенција: Ово је када су се наратори сложили око општег значења, али се формулација хадиса разликовала.

Пример: Хадис о заступништву, чије је значење исто, али је формулација другачија, а исто важи и за хадисе о брисању чарапа.

Сада, хајде са мном, мој муслимански брате, док примењујемо ово правило на хадисе о визијама које смо раније поменули да бисмо утврдили да ли постоји вербална и семантичка доследност у овим хадисима или не. И у којој мери је израз „Нема посланика после мене“ тачан у односу на преостале хадисе?

1 - Сви ови хадиси имају морални ланац преношења и слажу се да су визије део пророчанства, што несумњиво доказује њихову аутентичност.
2 - У већини ових хадиса се често појављује формулација да од пророчанства неће остати ништа осим добрих вести, а то такође указује на његову аутентичност.
3 - Хадиси о визијама су се разликовали у погледу броја делова пророчанства, али су се сви сложили да су визије део пророчанства, и то је истина и нема сумње у то. Међутим, разлика је била у одређивању овог дела до одређене мере, и та разлика је неефикасна и нас се овде не тиче. Да ли је визија део седамдесет делова пророчанства или део четрдесет шест делова пророчанства, неће нам уопште користити. Познато је да ако се хадиси разликују по својој формулацији, и неки од њих надмашују друге, али се сви слажу по садржају, онда се сматрају мутаватирима по значењу, а не по речима.
4 - У претходним хадисима постоји усмено понављање да је Посланик, мир и благослов над њим, једини печат Посланика, а то је у складу са експлицитним текстом у Часном Курану, тако да нема места да било који муслиман расправља о овом питању.
5 - Нема вербалног или семантичког понављања у фрази (Нема посланика после мене) поменутој у једином хадису који наводе они који верују да је Посланик, мир и благослов на њега, печат Посланика. Ова фраза је додатак ономе што је поменуто у другим хадисима, и стога није вербално или семантички понављајућа, као што сте читали у претходним хадисима. Да ли ова фраза - која није вербално или семантички понављајућа и противречи бројним текстовима у Курану и Сунету, као што смо раније поменули - заслужује да из ње изађемо са опасним веровањем да је Посланик, мир и благослов на њега, печат Посланика? Да ли учењаци схватају обим опасности ове фетве засноване на једном хадису чији су преносиоци у сумњи, и кроз коју ће она изазвати велику невољу за наше потомке ако им Свемогући Бог пошаље посланика на крају времена да их упозори на тешку казну?
6 - Као што сам већ напоменуо, ланац преношења горе поменутог хадиса који садржи израз (Нема посланика после мене) укључује (Ел-Мухтара бин Фалфула), за кога је Ибн Хаџар ел-Аскалани рекао да је истинит, али да има неке грешке, а Ебу ел-Фадл ел-Сулејмани га је поменуо међу онима познатим по његовим спорним хадисима, а Ебу Хатим ел-Басти га је поменуо и рекао: Он прави много грешака. Па како можемо изградити велику фетву засновану само на овом хадису која каже да је Посланик, салаллаху алејхи ва сал ...ли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллаллаху алејли ва саллалла

Крај цитата
Надам се да ћете ми извинити што након тога нећу одговорити на ваша питања у вези са оним што књига обухвата, јер ће за сваки одговор бити потребно много времена, а одговори на сва ваша питања налазе се у књизи за оне који желе да дођу до истине.