Приближан број мртвих и умирајућих током времена знакова Часа

Мајк Рампино, геолог са Универзитета у Њујорку, и Стенли Амброуз, антрополог са Универзитета у Илиноису, верују да је последње уско грло популације које је људска раса доживела резултат масивне ерупције вулкана Тоба. Они верују да су услови након те ерупције били упоредиви са онима који су уследили након нуклеарног рата великих размера, али без зрачења. Милијарде тона сумпорне киселине која се подигла у стратосферу након катастрофе у Тоби гурнуле су свет у таму и мраз на неколико година, а фотосинтеза је можда успорена до скоро потпуног застоја, уништавајући изворе хране и за људе и за животиње које се њима хране. Доласком вулканске зиме, наши преци су гладовали и нестајали, а њихов број је постепено опао. Можда су били у заштићеним подручјима (из географских или климатских разлога).
Једна од најгорих ствари речених о овој катастрофи јесте да је око 20.000 година на целој планети живело само неколико хиљада људи. То значи да је наша врста била на ивици изумирања. Ако је то истина, то значи да су наши преци сада били угрожени као бели носорог или џиновска панда. Упркос свим тешкоћама, чини се да су остаци наше врсте успели у својој борби за опстанак након катастрофе Тоба и доласка леденог доба. Наша популација сада броји приближно седам и по милијарди (једна милијарда је једнако хиљаду милиона), укључујући око 1,8 милијарди муслимана. Овај проценат чини четвртину тренутне светске популације. Да бисмо израчунали број жртава након пет масовних природних катастрофа (као што се догодило са супервулканом Тоба) које ће погодити планету, прво морамо израчунати тренутну светску популацију.

Светска популација сада:

Према проценама Уједињених нација, светска популација ће достићи више од седам и по милијарди људи до 2020. године, а очекује се да ће се светска популација повећати за две милијарде људи у наредних тридесет година. То значи да ће се светска популација повећати са садашњих 7,7 милијарди на 9,7 милијарди до 2050. године и достићи 11 милијарди до 2100. године. 61% светске популације живи у Азији (4,7 милијарди људи), 17% у Африци (1,3 милијарде људи), 10% у Европи (750 милиона људи), 8% у Латинској Америци и Карибима (650 милиона људи), а преосталих 5% у Северној Америци (370 милиона људи) и Океанији (43 милиона људи). Кина (1,44 милијарде људи) и Индија (1,39 милијарди људи) остају највеће земље на свету.
Светска популација од 7,7 милијарди људи сада живи на 148,9 милиона квадратних километара копна, спољашњем делу Земљине коре који није покривен водом.

Овде долазимо до животног простора у коме ће људска раса на крају преживети, а то је Левант:
Подручје Леванта, које тренутно обухвата четири земље: Либан, Палестину, Сирију и Јордан, и неке регионе који су формирани од њихових земаља, као што су: северни сиријски региони који припадају Турској, Синајска пустиња у Египту, регион Ал-Џауф и регион Табук који припадају Саудијској Арабији и град Мосул који припада Ираку, сва ова површина не прелази највише око 500 хиљада квадратних километара, а број људи не прелази највише сто милиона људи.
Ово исто подручје и исти природни ресурси ће сместити последње генерације човечанства пре Судњег дана. Ово је једино место погодно за самодовољност у својим природним ресурсима, што значи да нема потребе за оним што се сада назива увозом из иностранства. Људи који ће живети у Леванту на крају времена зависиће у потпуности од природних ресурса, укључујући воду, пољопривреду, рударство и све разне ресурсе који су људима потребни да би остали живи.

Питање је сада: Може ли Левант да прими седам милијарди људи без потребе за спољним светом?

Наравно, одговор ће бити не. Број који смо поставили за тренутну популацију Леванта, која је око 100 милиона људи, увози део својих разних ресурса из различитих делова света. Међутим, ићи ћемо мало даље од овог броја и произвољно рећи да би Левант могао да смести 500 милиона људи на површини од око 500 квадратних километара. То значи да ће густина насељености бити приближно 100 људи по квадратном километру. Ово премашује густину насељености густо насељене земље са мало ресурса, као што је Бангладеш, на пример.

Ово су приближни бројеви преосталог становништва света након што се догоди пет великих природних катастрофа и непознатог броја средњих и малих природних катастрофа. Ако одбројавање до знакова Часа почне сада, а светска популација сада износи око седам и по милијарди људи, онда ће њена популација достићи, након најмање три века отприлике, као што смо раније поменули, око петсто милиона људи, према најнаучнијим проценама, а Бог најбоље зна.

Питање је сада: Где је преосталих седам милијарди људи?

Одговор: Они су међу мртвима и умирућима услед узастопних природних катастрофа током периода од најмање приближно три века..!

Драги читаоче, да ли разумеш број који сам ти поменуо? То је отприлике седам милијарди људи, што значи да је то број који премашује становништво Индије за отприлике седам пута. Сви они ће бити убројани међу мртве и умируће у року од три века или више, а на планети Земљи неће остати више од 500 милиона живих људи, јер ће бити присутни на подручју које не прелази 500 хиљада квадратних километара у Леванту. Овај број је преувеличан, јер Левант, са својим ресурсима, водом и фармама, неће моћи да прими пола милијарде људи. Међутим, поставио сам овај број, који је максимум који људски ум може да замисли, тако да коначно могу да дођем до закључка да постоји седам милијарди људи који ће бити убројани међу мртве, нестале и умируће у року од најмање три века. Ово је у случају да смо сада у 2020. години и током велике невоље на чијем ће се крају појавити Махди. Сходно томе, на крају те невоље, огромни вулкан ће еруптирати, изазивајући дим. Ако се време одбројавања до знакова Часа разликује и ти догађаји почну 2050. године, на пример, исти бројеви које смо поменули као оне који су преостали живи у Леванту ће остати, што је највише око пола милијарде људи. Међутим, број погинулих и умрлих током периода знакова Часа ће се тада разликовати, постајући приближно девет милијарди људи. Међутим, ако одбројавање до знакова Часа почне 2100. године, број погинулих и умрлих ће достићи приближно једанаест милијарди људи. Дакле, драги читаоче, можете проценити број погинулих и умрлих у било ком тренутку када почне прва велика катастрофа, а то је привидни дим, па све до последње од ових огромних катастрофа, а то је ерупција вулкана Аден.

Драги читаоче, хајде да извршимо неопходне прорачуне како бисмо проценили број људских смртних случајева приближно након сваке од пет природних катастрофа (први супервулкан, урушавање на Истоку, урушавање на Западу, урушавање на Арабијском полуострву и вулкан Аден). Наћи ћете огроман број смртних случајева који је тешко замислити. Не постоји амерички научнофантастични филм који је приказивао катастрофе сличне овим природним катастрофама које смо поменули у овој књизи, осим једног америчког филма који приближно замишља ове катастрофе, а то је филм (2012), снимљен 2009. године.
Број мртвих који смо поменули, а који ће достићи милијарде људи, води нас до хадиса који је Ел-Бухари пренео у свом Сахиху из хадиса Авфа бин Малика, нека је Бог задовољан њим, који је рекао: Дошао сам код Посланика, мир и благослов на њега, током битке код Табука док је био у кожном шатору, и он је рекао: „Избројте шест ствари до Часа: моју смрт, затим освајање Јерусалима, затим смрт која ће вас обузети као што се оваца лиња, затим обиље богатства док човеку не буде дато сто динара, а он остане незадовољан, затим…“ Наступиће невоља која неће оставити ниједно арапско домаћинство а да у њу не уђе. Тада ће бити примирје између вас и Бану ел-Асфар, али они ће вас издати и доћи вам под осамдесет застава, под сваком заставом дванаест хиљада. Научници су протумачили „смрти ће вас однети као што оваце лињу“ као значење широко распрострањене смрти, што је епидемија која се догодила у време Омара бин Ел-Хатаба, нека је Бог задовољан њим, након освајања Јерусалима (16. године по хиџри), када се куга проширила 18. године по хиџри у земљи Леванта, и многи људи су умрли, достигавши двадесет пет хиљада људи међу муслиманима, а групе вођа ашаба су умрле због ње, укључујући Муаза бин Џабала, Абу Убаиду, Шурахбила бин Хасану, Ел-Фадла бин Ел-Абаса бин Абдул Муталиба и друге, нека је Бог задовољан свима њима.

Али вам кажем, након приближног бројања броја убијених, несталих и умрлих током времена знакова Часа, да се тумачење овог хадиса односи на оно што ће се десити касније, а још се није десило. Двадесет пет хиљада који су умрли у тој епидемији је занемарљив број у поређењу са приближно седам милијарди људи који ће умрети током времена знакова Часа. Такође, Послаников опис болести која ће изазвати ову смрт, која је „као кијање оваца“, је болест која погађа животиње, узрокујући да им нешто цури из носа и узрокује да изненада умру. Ово поређење је слично симптомима које ће изазвати видљиви дим који настаје услед масивне вулканске ерупције, а Бог најбоље зна.

Зар није достојно да Аллах, Свемогући, пошаље Посланика становницима Земље, којих има приближно седам и по милијарди, да их упозори на Своју казну пре него што их задеси, у складу са Његовим речима у сури Ал-Исра: „Ко је на правом путу, тај је на правом путу само за своју корист, а ко залута, залута само на своју штету. И ниједан носилац терета неће носити терет другог, и Ми никада не кажњавамо док не пошаљемо Посланика.“?

(Крај цитата из дела деветнаестог поглавља „Очекиваних писама“)