Ашраф Барсбај и освајање Кипра

Кипарске провокације
Кипрани су користили своје острво као базу са које су пљачкали муслиманске луке у источном Медитерану и угрожавали муслиманску трговину. Петар I од Лузињана, краљ Кипра, покренуо је свој крсташки рат против Александрије 767. године по хиџри / 1365. године нове ере. Продавнице, гостионице и хотели су спаљени, џамије су скрнављене, а Кипрани су на њих вешали крстове. Жене су силоване, а деца и старији убијани. Остали су у граду три дана, правећи пустош, а затим су отишли на своје острво када су се Мамелуци доселили, водећи са собом скоро пет хиљада заробљеника. Европа се радовала, а њени краљеви су честитали једни другима, као и Папа. Сличан крсташки рат поновљен је против Триполија у Сирији 796. године по хиџри / 1393. године нове ере.
Кипарски напади на муслиманске луке су се наставили несмањеном брзином, а покушаји мамелучких султана да одбију и елиминишу ову претњу нису били успешни. Кипрански презир према угледу мамелучке државе и њихова ароганција због сопствене снаге навели су неке од њихових пирата да нападну египатски брод 826. године по хиџри / 1423. године нове ере и заробе оне на броду. Покушаји султана Барсбаја да закључи споразум са Јанусом, краљем Кипра, како би гарантовао да муслимански трговци неће бити нападнути били су неуспешни.
Кипрани су отишли предалеко у својој ароганцији, запленивши два трговачка брода у близини луке Дамијета и заробивши њихову посаду, која је бројала више од стотину људи. Затим су отишли и даље од тога и запленили брод натоварен поклонима које је султан Барсбај послао османском султану Мурату II. У том тренутку, Барсбај није имао другог избора него да предузме акцију како би одбио ову опасност и одговорио на увреде које су Кипрани стално упућивали држави Мамелука. Жеља за џихадом и осећај одговорности су се распламсали у њему, па је припремио три кампање за инвазију на Кипар, у три узастопне године.

Три кампање
Прва кампања је започета 827. године по хиџри / 1424. године нове ере. Била је то мала кампања током које су се искрцали на Кипру, напали луку Лимасол, спалили три кипарска брода која су се спремала за пиратски напад и заробили велику количину плена. Кампања се затим вратила у Каиро.

Ова победа је подстакла Барсбеја да припреми моћнију кампању од претходне како би нападнуо Кипар. Друга кампања је започета у Раџебу 828. године по хиџри / мају 1425. године нове ере, са четрдесет бродова, и упутила се ка Леванту, а одатле на Кипар, где је успела да уништи тврђаву Лимасол, убивши око пет хиљада Кипрана. Вратила се у Каиро носећи хиљаду заробљеника, поред плена који је ношен на камилама и мазгама.

У трећем походу, Барсбај је имао за циљ да освоји острво и потчини га својој власти. Припремио је поход који је био већи од претходне две, бројнији и боље опремљен. Сто осамдесет бродова испловило је из Рашида 829. године по хиџри / 1426. године нове ере и упутило се ка Лимасолу. Није прошло много времена пре него што су се предали египатским снагама 26. шабана 829. године по хиџри / 2. јула 1426. године нове ере. Поход се померио на север, ка острву Кипар. Краљ острва покушао је да потисне египатске снаге, али није успео и заробљен је. Египатске снаге су заузеле главни град, Никозију, и тако је острво потпало под послушност мамелучке државе.
Каиро је прославио повратак победоносног похода, носећи венце победе. Поход се пробијао улицама Каира, где се народ окупио да дочека хероје 8. шавала 829. године по хиџри / 14. августа 1426. године нове ере. Гомила од 3.700 заробљеника марширала је иза поворке, укључујући краља Јануса и његове принчеве.

Барсбај је примио краља Кипра у замку, а у његовом присуству биле су делегације из различитих места, као што су: шериф Меке, гласници Османлија, краљ Туниса и неки туркменски принчеви. Јанош је пољубио земљу у Барсбајевим рукама и замолио га да га пусти. Султан је пристао да плати двеста хиљада динара као откуп, уз залог да ће Кипар остати подложан мамелучком султану, да ће он бити његов заменик у владавини и да ће плаћати годишњи данак. Од тада, острво Кипар је остало подложно Египту, све до 923. године по хиџри / 1517. године нове ере, када је мамелучка држава пала у руке османског султана Селима I.

Зашто смо били сјајни
Књига (Незаборавне земље) аутора Тамера Бадра