Султан Мурат I
Мученик на пољу

Султан Мурат I, син султана Орхана, током његове владавине Османлије су преузеле контролу над градом Једреном (762. године по хиџри = 1360. године по н. е.) и учиниле га престоницом своје државе. Победио је византијско-бугарски савез у биткама код Мартизе године (764. године по хиџри = 1363. године по н. е.), а такође је поразио и крсташки савез на Косову године (791. године по хиџри = 1389. године по н. е.), где је и мученички погинуо.

Његово одрастање и преузимање власти
Султан Мурат I је рођен 726. године по хиџри = 1326. године нове ере, године када је његов отац преузео власт. Преузео је власт након смрти свог оца, Орхана бин Османа, 761. године по хиџри = 1360. године нове ере. У то време је имао 36 година, а његова владавина је трајала 30 година.

Мурат I је био храбар, борбен, великодушан и религиозан човек. Волео је ред и придржавао га се, и био је праведан према својим поданицима и војницима. Страствено је био посвећен освајањима и изградњи џамија, школа и склоништа. Имао је групу најбољих вођа, стручњака и војног особља поред себе, од којих је формирао савет за своје саветнике. Истовремено се проширио на Малу Азију и Европу.

Освајања Мурата I
У Европи, султан Мурат I је напао поседе Византијског царства, а затим је заузео град Једрене 762. године по хиџри = 1360. године нове ере. Овај град је имао стратешки значај на Балкану и био је други град у Византијском царству после Цариграда. Мурат је овај град учинио престоницом Османског царства од 768. године по хиџри = 1366. године нове ере.
Тако се османска престоница преселила из Азије у Европу, а Једрене је постао исламска престоница. Муратов циљ у овом потезу био је неколико ствари, укључујући:
1- Искоришћавање снаге војних утврђења Једрена и његове близине попришту џихадистичких операција.
2- Муратова жеља да анектира европске регионе које су досегли током свог џихада и у којима се учврстили.
3 - Мурат је у овој престоници окупио све елементе напретка државе и принципе управљања. У њој су формиране класе службеника, војне дивизије, групе адвоката и верских учењака. Основани су судови, а изграђене су и цивилне школе и војни институти за обуку јаничара.
Једрене је наставио да има овај политички, војни, административни, културни и верски статус све док Османлије нису освојиле Цариград 857. године хиџре = 1453. године нове ере, када је постао главни град њихове државе.

Крсташки савез против Мурата I
Битка код Мартизе
Султан Мурат је наставио свој џихад, проповедање и освајање територија у Европи. Његова војска је кренула да освоји Македонију, а његове победе имале су далекосежне последице. Формиран је европско-балкански крсташки савез, који је благословио папа Европа V, а укључивао је Србе, Бугаре, Мађаре и становнике Влашке. Државе чланице крсташког савеза могле су да окупе војску од шездесет хиљада војника. Османски командант, Лала Шахин, суочио их је са снагом мањом од савезничких снага. Срео их је близу Ирмена на реци Мартиза, где се одиграла стравична битка и савезничка војска је поражена. Два српска принца су побегла, али су се удавила у реци Мартиза. Угарски краљ је чудом избегао смрт. У међувремену, султан Мурат је био заузет борбама у Малој Азији, где је освојио неколико градова. Затим се вратио у своје седиште како би организовао територије и земље које је освојио, као што је обичај мудрог вође.
Османска победа на реци Мартизи имала је важне последице, укључујући:
1. Освојили су регионе Тракије и Македоније и стигли до јужне Бугарске и источне Србије.
2- Градови и поседи Византијског царства, Бугарске и Србије почели су да падају у њихове руке као јесење лишће.

Први споразум између Османског царства и хришћанских земаља
Како је Османско царство јачало, његови суседи, посебно они слабији, постајали су у страху. Дубровничка република, република са погледом на Јадранско море, преузела је иницијативу и послала гласнике султану Мурату да са њим закључе пријатељски и трговачки уговор. У њему су се обавезали да ће плаћати годишњи данак од 500 златних дуката. Ово је био први уговор закључен између Османског царства и хришћанских земаља.

Косовска битка
Султан Мурат је сам и преко својих команданата продро на Балкан, што је испровоцирало Србе, који су у више наврата покушали да искористе султаново одсуство из Европе како би нападнули османске војске на Балкану и околним подручјима. Међутим, нису успели да постигну никакве значајније победе над Османлијама. Стога су се Срби, Бошњаци и Бугари удружили и припремили велику европску крсташку војску за борбу против султана, који је стигао са својим добро припремљеним војскама у косовски регион Балкана.

Један од незаборавних догађаја јесте да је министар султана Мурата носио са собом примерак Курана. Случајно га је отворио и наишао на овај стих: „О Пророче, подстакни вернике на борбу. Ако вас буде двадесет стрпљивих, победиће двеста, а ако вас буде сто, победиће хиљаду неверника, јер су они људи који не разумеју.“ (Ал-Анфал: 65). Он се радовао победи, а муслимани су се радовали са њим. Убрзо су избиле борбе између две војске, појачале се, а битка се заоштрила. Рат се завршио убедљивом и одлучном победом муслимана.

Мучеништво султана Мурада
Након победе на Косову, султан Мурат је прегледао бојиште, ходајући међу редовима мртвих муслимана и молећи се за њих. Такође је проверио и рањенике. У међувремену, један српски војник који се претварао да је мртав појурио је ка султану. Стражари су успели да га ухапсе, али се он претварао да жели да разговара са султаном и да из његове руке изјави да је прешао на ислам. У том тренутку, султан је дао знак стражарима да га пусте. Претварао се да жели да пољуби султанову руку и брзим покретом је извадио отровани бодеж и убо султана. Султан Мурат је погинуо - нека му се Бог смилује - 15. шабана 791. године по хиџри = 30. јула 1389. године нове ере. Јаничари су одмах убили српског војника.

Последње речи султана Мурата
Овај велики султан је погинуо у 65. години живота. Његове последње речи биле су: „Док одлазим, могу само да захвалим Богу. Он је Познавалац Невидљивог, Прималац молитви оних којима је потребна помоћ. Сведочим да нема бога осим Бога и да нико не заслужује хвалу и хвалу осим Њега. Мој живот се ближи крају, а видео сам победу војника ислама. Послушајте мог сина Језида, не мучите заробљенике, не наносите им штету и не пљачкајте их. Од овог тренутка, поверавам вас и нашу велику победоносну војску милости Божјој, јер Он је Онај који штити нашу државу од сваке штете.“

Султан Мурат I је водио османски народ тридесет година са мудрошћу и вештином коју ниједан други државник његовог времена није имао премца. Византијски историчар Халко Неделаш је рекао о Мураду I: „Мурат је извршио многе важне задатке. Водио је 37 битака, како у Анадолији тако и на Балкану, и из сваке је изашао као победник. Према својим поданицима се опходио са саосећањем, без обзира на расу или религију.“

Француски историчар Кринар каже о њему: „Мурат је био један од највећих људи Османске династије, и ако га лично проценимо, налазимо га на вишем нивоу од свих владара Европе током његове владавине.“

Мурат I је од свог оца наследио велики емират који се простирао на 95.000 квадратних километара. Након његове мученичке смрти, његов син Бајазит је преузео овај османски емират, који је достигао 500.000 квадратних километара. Другим речима, у периоду од приближно 29 година, увећао се више од пет пута у односу на оно што му је оставио његов отац Орхан.

Молитва султана Мурата пред избијање Косовске битке
Султан Мурад је знао да се бори у име Аллаха и да победа долази од Њега. Стога је често молио и позивао Аллаха, преклињући Га и полагајући своје уздање у Њега. Из његове понизне молбе сазнајемо да је Султан Мурад познавао свог Господара и схватио значење ропства. Султан Мурад каже у својој молби свом Господу: „О Аллаху, о Најмилосрднији, о Господару небеса, о Ти који примаш молбе, не осрамоти ме. О Најмилосрднији, о Најмилосрднији, услиши овог пута молбу Твог сиромашног слуге. Пошаљи обилну кишу на нас и растерај облаке таме да бисмо видели нашег непријатеља, јер ми нисмо ништа друго до Твоји грешни слуге. Ти си Дародавац, а ми смо Твоји сиромашни.“ „Ја нисам ништа друго до Твој сиромашни, молитни слуга, а Ти си Свезнајући, о, Зналац невидљивог и тајни и онога што срца крију. Немам циљ за себе, нити икакав интерес, нити тражим добит. Ја само желим Твоје задовољство, о Аллаху, о, Свезнајући, о, Присутни у свему постојању. Жртвујем своју душу за Тебе, зато прими моју наду и не дозволи да муслимани буду поражени од непријатеља. О Аллаху, о, Најмилосрднији од милосрдних, не учини ме узроком њихове смрти; него их учини победницима. Жртвујем своју душу за Тебе, о Господе. Желео сам и увек сам желео да будем шехидом за војнике ислама, зато не дозволи да видим њихову муку, о Боже мој, и дозволи ми, о Боже мој, да овог пута будем шехидом за Тебе и за Твоје задовољство.“

У другом предању: „Боже мој, кунем се Твојом славом и величином да не тражим од свог џихада овај пролазни свет, већ тражим Твоје задовољство, и ништа осим Твог задовољства, Боже мој. Кунем се Твојом славом и величином да сам џихад у Твојој ствари, зато увећај моју част смрћу у Твојој ствари.“

У другом предању: „О Боже мој и Господару мој, прими моју молбу и моју молитву и пошаљи нам, милошћу Својом, кишу која ће угасити прашину олуја око нас и потопити нас у светлост која ће растерати таму око нас, како бисмо могли видети места где се налази наш непријатељ и борити се против њега ради прославе Твоје племените религије.“
Боже мој и Господару мој, царство и моћ су твоји. Ти их дајеш коме год желиш од слугу својих. Ја сам твој немоћни и сиромашни слуга. Ти знаш моје тајне и моја јавна дела. Кунем се твојом славом и величанством да од своје борбе не тражим остатке овог пролазног света, већ тражим твоје задовољство и ништа осим твог задовољства.
Боже мој и Господару мој, молим Те угледом Твога племенитог лица, учини ме жртвом за све муслимане, а не узроком пропасти било ког муслимана због пута који није Твој прави пут.
Боже мој и Господару мој, ако моје мучеништво спасе муслиманску војску, онда ме не лиши мучеништва у Твојем делу, да бих уживао у Твојем друштву, а какво је само добро друштво Твоје друштво.
„Боже мој и Господе мој, почаствовао си ме тиме што си ме упутио на пут џихада у Твојој ствари, зато увећај моју част смрћући у Твојој ствари.“

Ова скромна молитва је доказ да је султан Мурат познавао Свемогућег Бога и да је испунио услове декларације монотеизма (нема бога осим Бога), а ти услови су испуњени у његовом понашању и животу.

Султан Мурат је разумео истину вере и реч монотеизма и окусио њене ефекте у свом животу. Тако су му усађени понос и достојанство, изведени из вере у Бога. Постао је сигуран да нико није користан осим Бога - Свемогућег; Он је Давалац живота и смрти, и Он је Поседник власти, ауторитета и суверенитета. Стога је из свог срца уклонио сваки страх осим од Њега - Свемогућег. Није сагињао главу ни пред једним створењем, нити му се молио, нити се дао уплашити својим поносом и величином; јер је био сигуран да је Бог Свемогући, Велики. Вера у Бога дала му је велику снагу одлучности и храбрости, стрпљења и постојаности, поверења и тежње ка највишим стварима; тражећи Његово задовољство - Свемогућег. Дакле, у биткама које је водио, био је постојан као постојане планине, и био је чврсто уверен да је једини власник њега самог и његовог богатства Бог - Свемогући. Стога му није сметало да жртвује све, скупо или јефтино, ради задовољавања свог Господара.

Султан Мурат је живео истину вере; стога је јуришао у арене џихада и жртвовао све што је имао зарад позива у ислам.

Кад смо били сјајни
Из књиге „Незаборавни вође“ аутора Тамера Бадра