цепање Месеца Свемогући Бог је рекао: „Приближио се Час, и Месец се расцепио (1). А ако виде знак, окрећу се и говоре: 'Трајна чаролија.' (2) И поричу и следе своје жеље. И свака ствар је [одређена]. (3)“ [Сура Ел-Камар]
Неки пријатељи су ме критиковали јер сам у својој књизи поменуо да се Месец није расцепио током ере нашег Учитеља Мухамеда (с.а.в.с.), како се уобичајено верује. И ја сам очекивао ову критику и поменуо сам много доказа који доказују да се расцепљење Месеца није догодило раније, већ да ће се догодити у будућности и највероватније ће то бити знак упозорења пред муку дима, а Посланик у чијем ће се добу овај знак догодити биће оптужен да је мађионичар и биће дискредитован због чврстог веровања које смо раније поменули да је наш Учитељ Мухамед (с.а.в.с.) Печат Посланика.
Важно је да признајем да се нисам слагао са мишљењем већине научника, а не са консензусом научника, по овом питању. Веома је мало научника који су рекли оно што сам и ја рекао, укључујући, на пример, др Мустафу Махмуда у његовој чувеној емисији (Наука и вера). Погледајте овај видео. https://www.youtube.com/watch?v=Jlg4wa6euRs
Шеик Ел-Газали такође сумира оно што сам представио у својој књизи („Очекивана писма“), где је шеик Ел-Газали рекао у делу („Пут одавде“): „...и знајте да међу муслиманским мислиоцима и тумачима њихове религије постоје они који сматрају да је расцепљење Месеца један од знакова Часа, а да међу теолозима постоје они који оклевају у вези са појединачним извештајима, као што је Ибрахим ел-Назам рекао: „Месец се не расцепљује само за Ибн Масуда“, а Ибн Масуд је тај од кога је пренет горе поменути хадис. Неко би ми могао рећи: Како можеш бити тако благ према аутентичном хадису попут овог?! Одговарам: Одбацивање хадиса на основу пуких хирова је непримерено понашање за учењака. Наши рани имами су одбацивали аутентичне хадисе јер су противречили јачој логици и преносу, и тиме су губили темеље своје аутентичности. Ислам је наставио са својим оријентирима и стубовима, незаустављив ничим! Рекао сам: Не повезујем будућност наше религије ни са једним хадисом који пружа претпостављено знање. Даље ћу разјаснити тему рекавши: Верујем у чуда, и верујем да се она дешавају и муслиманима и немуслиманима, и праведнима и злима. Знам да закон узрочности можда управља нама људима, али не управља својим Творцем, Благословеним и Узвишеним! Када сам прочитао хадис о раздвајању, почео сам дубоко да размишљам о положају многобошца. Вратили су се својим кућама и логорима након што су видели како се месец раздваја на две половине, десно и лево од планине. Рекли су: „Мухамед нас је зачарао.“ Отишли су безбедно и сигурно, без казне или прекора. Рекао сам: „Како је ово могуће?!“ У сури Ел-Анбија, Свемогући Бог открива тајну неверовања многобоштаца у свог Посланика, прецизно наводећи њихове захтеве према њему: „Уместо тога, рекоше: 'Збуњени снови. Уместо тога, он је то измислио. Уместо тога, он је песник. Па нека нам донесе знак као што је послат претходним народима.'“ Куран говори зашто њихов захтев није услишен. Свемогући Бог каже у сури Ел-Анбија: „Ниједан град који смо Ми уништили није веровао пре њих. Хоће ли они веровати?“ Порицање Бога након што се догоди потребно чудо подразумева уништење оних који Га поричу. Па како су ови Меканци могли бити остављени без опомене или казне након свог презира према расцепљењу Месеца? Часни Куран потврђује ову логику у сури Ал-Исра: (И ништа Нас није спречило да пошаљемо знаке осим што су их претходни народи порицали. И дали смо Самуђанима камилу као видљиви знак, али су јој они неправду учинили. А Ми знаке шаљемо само као упозорење.) Ако је слање ајета било немогуће због порицања првих, како је онда дошло до раскола?! Заиста, како би се он или било шта друго могло догодити, када Бог каже у сури Ел-Хиџр: „А кад бисмо им отворили врата с неба, па би кроз њих наставили да се пењу, сигурно би рекли: 'Наше су очи само заслепљене. Ми смо, напротив, народ под утицајем чаробњаштва.'“ Затим, у другим случајевима, политеисти су инсистирали на тражењу натприродних појава, као у сури Ал-Анам: И куну се Богом својим најсвечанијим заклетвама да ће, ако им дође знак, сигурно у њега поверовати. Реци: „Знаци су само код Бога. А шта те наводи да схватиш да када им дође знак, неће у њега поверовати?“ Па зашто им није рекао: Месец вам је раније био расцепљен, а ви сте то порекли?! Да ли би након овог догађаја могла уследити потпуна тишина?! У другој сури, неверницима, док су тражили чулна чуда, речено је: Куран вам је довољан. Он садржи убедљиве информације за оне који траже истину, као што Он каже у сури Ал-Анкабут: (И говоре: „Зашто му нису послати знаци од Господара његова?“ Реци: „Знаци су само код Аллаха, а Ја сам само јасни упозоритељ.“ Зар им није довољно што смо вам објавили Књигу која им се учи? У томе је, заиста, милост и опомена за људе који верују.) Стотине стихова, у бројним сурама током меканског периода, фокусирале су се на доказивање поруке буђењем ума и чинећи га свесним свог Господара, и сматрајући носиоца ове објаве вођом оних који ходају ка Богу и чврсто се држе Његовог ужета. Они су отишли даље од сугестија неверника да би требало да виде чудесан физички знак. Из тог разлога, нисам се дуго задржавао на хадису о расколу и снажно сам одбио да повежем будућност позива са њим или са другим појединачним хадисима који се сукобљавају са јачим доказима. Нисам иноватор у овом приступу, јер су Абу Ханифа и Малик одбацили хадисе ове врсте којима су противречили јачи докази из Курана. Ми не поричемо чуда као таква, већ расправљамо о доказима који стоје иза њих и упоређујемо сваки доказ са другим. Наше веровање у чуда је оно што је нас муслимане навело да верујемо у Исусово рођење без оца. Куран је коначан по овом питању, и ако се Божја реч докаже, онда нико нема шта да каже.
Пренео сам вам два мишљења учењака јер, по мишљењу многих од вас, већина вас није убеђена мишљењем неуког човека попут мене који није дипломирао на Универзитету Ал-Азхар. Генерално, детаљно сам разматрао тему цепања Месеца у поглављу (Цепање Месеца) на око двадесет страница, и поменуо сам многе верске и научне доказе који доказују да ће се цепање Месеца догодити у будућности током ере долазећег посланика, и поменуо сам научни однос цепања Месеца са главним знацима Часа, а Бог најбоље зна.