Видео сам Махдија и групу људи испод једног од нових мостова. Нисам могао тачно да кажем где је то. Био је то празан трг испод моста без џамије. Када је позвана молитва испод моста, Махди је оклевао да буде имам за ту молитву, али је иступио напред и постао имам. Знао је да је Махди, али никоме није рекао да је са њим и држао је ову тајну за себе.
На првом рекату, Ел-Махди је проучио Ел-Фатиху, затим последња два ајета суре Ел-Бекара: „Посланик је поверовао у оно што му је објављено од Господара његовог, и верници су веровали. Сви су веровали у Аллаха и Његове анђеле и Његове књиге и Његове посланике. Ми не правимо разлику између Његових посланика, а они говоре: 'Чујемо и покоравамо се. Твој опроштај, Господару наш, и Теби је крајње одредиште.' (285) Аллах не оптерећује душу осим онога што је у њеној моћи. Она ће имати оно што је зарадила и сносиће оно што је починила. Господару наш, ниједна душа неће бити кажњена за своје грехе. Укори нас ако заборавимо или погрешимо, Господару наш, и не стављај на нас терет какав си ставио на оне пре нас. Господару наш, и не оптерећуј нас оним што не можемо поднети. Опрости нам и опрости нам и смилуј нам се, Ти си наш заштитник, па нам подари победу над неверницима.“ (286)
Током Махдијеве молитве, појавило се много војника и окружило Махдија и вернике са њим. Знали су да је Махди међу онима који се моле, али нису тачно знали ко је Махди. Желели су да знају ко је Махди, а Махди није желео да се објави, ни верницима са њим ни војницима који су га окруживали и онима са њим.
Војници су претраживали вернике и терорисали их. Група верника се уплашила поступака војника, па су напустили место током молитве. Око половине верника или мање остало је са Махдијем у молитви. Док је Махди седео у првом ташаххуду, један официр је пружио руку да се рукује са првим редом верника, па су се они руковали. Учинио је то да би знали ко је Махди. Затим је дошао до Махдија и пружио руку да се рукује са њим током првог ташаххуда. Махди је пружио руку и руковао се са њим, оклевајући да се рукује са неким док се моли. Међутим, официр га није препознао, и Махди је завршио своју молитву. Затим је официр рекао војницима са њим: „Желим имена свих ових верника након што заврше са молитвом.“ Махди се плашио да ће га препознати.