Видео сам себе како седим са својим братом Тариком, а испред нас је био телевизор који је гледао палестинску песму под називом „Сахране“ на палестинској телевизији. Сцене песме су биле о палестинском отпору ционистичкој окупацији. Након што се песма завршила, приказана су имена Палестинаца који су учествовали у песми. Поред једног од имена прочитао сам име које не знам и не сећам се, а које је песму посветило Тамеру Бадру, аутору књиге „Поруке које чекају“. Затим је поред њега прошло још једно име, посвећено „Порукама које чекају“. Поред њега је прошло неколико имена, посвећених „Порукама које чекају“, великог броја се не сећам. У почетку сам читао наслов своје књиге „Поруке које чекају“ без интересовања, али када се много пута понављао, био сам изненађен и упозорио сам брата Тарика на оно што читам. Рекао је: „И ја сам то приметио.“ Питао ме је: „Да ли знаш учеснике у овој песми?“ Рекао сам му да имам хиљаде пријатеља и пратилаца на Фејсбуку, укључујући и многе Палестинце, и да сам објавио своју књигу за све, али да их не познајем све. Желео сам да упознам учеснике песме претражујући листу пријатеља на Фејсбуку, али нисам могао да их контактирам.