Видео сам да сам сишао у подземну просторију до гробнице савремених муслимана. Просторија је имала врата и мртви су били умотани, сваки од њих у бели покров, и поређани на поду собе и поред зида тако да је глава била уз зид, а стопала у средини собе. Међу мртвима су гореле свеће. Други покров од врата припадао је оцу мог пријатеља по имену Халед. Поред њега је била упаљена свећа, а восак се топио. Досегао је покров оца мог пријатеља Халеда, чинећи покров потпуно прекривеним воском. Халед је био међу људима који су сишли са мном на гробље. Легао је на тело свог оца и загрлио га. Покушао сам да га убедим да остави очево тело на миру. Био сам узнемирен призором воска који је прекривао очев покров. Тело поред врата имало је откривена стопала која су јели инсекти, па је један од посетилаца покрио стопала. Поглед на гроб и свеће унутра био је помало застрашујући, упркос томе што је био украшен свећама. Напустио сам ову собу сам и нашао се испред собе без зидова, колико је око могло да види. У њој се налазио гроб Посланика (мир и благослов на њега) и осталих ашаба, који су били сахрањени под земљом на лепо уређен начин. Изнад сваког гроба налазило се нешто што је личило на мермер у облику правоугаоника, лежећи на земљи, указујући на правац њихових тела. Први гроб с леве стране био је гроб госпође Аише (нека је Бог задовољан њоме), место где је она обично спавала на свом кревету, али је био благо нагнут. Затим је био гроб Посланика (мир и благослов на њега), затим гроб нашег господара Абу Бекра (нека је Бог задовољан њим), затим гроб нашег господара Омера (нека је Бог задовољан њим), затим гробови осталих ашаба (нека је Бог задовољан њима), сви поређани у низу један до другог и без свећа, али изглед гроба је био леп, чист и уредан, колико је око могло да види. Напустио сам ову велику просторију у којој су се налазили гробови савремених муслимана, гроб Посланика (мир и благослов на њега) и ашаба, и стао сам изнад тих гробова. Пало ми је на памет да ћу бити сахрањен између Посланика (мир и благослов на њега) и ашаба. Оно што ми је тада било на уму јесте да није било довољно удаљености између гроба Посланика (мир и благослов на њега) и ашаба да би се сместило моје тело након моје смрти.