Видео сам да сам на крову полицијског аутомобила за разбијање демонстрација и да сам полицајац међу групом тешко наоружаних полицајаца, а испред нас је возио мали полицијски аутомобил са командиром патроле. Било је то у пустињском подручју. Командир патроле се зауставио код девојчице која је имала око десет година. Нисам могао да разазнам њене црте лица. Ударио ју је, оставио и наставио својим путем. Девојчица је плакала, а и ја сам много плакао јер је плакала због онога што јој се догодило. Изашао сам из полицијског аута и отишао до девојчице док сам плакао и почео сам да је тешим и мазим. Одвео сам је у продавницу која је очигледно била сиромашна робом јер није имала много робе. Мислим да је била мала бедуинска продавница. Рекао сам девојчици да купи шта год жели. Изабрала је три ствари којих се не сећам. У то време, чекао сам реакцију полицајаца према мени након ове ситуације, а онда се визија завршила.