Хадис од госпође Аише - нека је Бог задовољан њоме - када је рекла: Чула сам Божјег Посланика - нека га Бог благослови и подари му мир - како каже: ((Људи ће се окупити на Дан ускрса боси, голи и необрезани)) Рекао сам: О Божји Посланиче, хоће ли се сви мушкарци и жене гледати? Он је рекао: ((О Аиша, ствар је озбиљнија од тога да их се тиче)), а у другој причи: ((Ствар је озбиљнија од тога да се гледају)), сложили су се.

Сетио сам се овог хадиса у сну у којем сам видео окупљање на Дан васкрсења.

Заправо сам био у визији како ходам међу милионима голих људи, мушкараца и жена, колико год око може да види, у сцени коју не могу да опишем, али оно што могу да опишем јесте да је атмосфера била врућа и да је изнад нас било нешто што је личило на наше сунце колико год око може да види, и сви су покушавали да побегну од његове врућине, и ниједног мушкарца није било брига за голе жене око њега због интензитета ужаса сцене око нас, и сви су ходали у једном правцу према нечему што је изгледало као приказ пред Свемогућим Богом.

Поред овог трга налазио се други трг на чијем се врху налазило нешто попут брда. Људи су ходали по њему у истом правцу, али они који су ходали били су прекривени нечим попут облака који их је заклонио и заштитио од врућине.
Не могу сви у доњем дворишту да се попну у горње двориште, јер успон до њега захтева скривене моћи, а нико се не може попети до њега. Зато сам у то време желео да се преселим у горње двориште, а онда сам пронашао скривене моћи које су ме уздизале до горњег дворишта. Међутим, био сам на његовим ивицама, понекад у врућини, а понекад у хладу, а људи су ходали поред мене. Желео сам да ходам међу њима док потпуно не будем у хладу, а онда се визија завршила.

Визија се завршила и ја сам се покајао што нисам ушао међу оне које Бог потпуно штити.

„Прошло је више од десет година откако сам имао ову визију и још увек је се савршено сећам, и верујте ми, ствар је тежа него што можете замислити у вези са Даном васкрсења и сценом окупљања. Не знам да ли је могуће да неко види визију Дана васкрсења својим очима или је то само ноћна мора, али молим Алаха, Свемогућег, да будем један од седам које ће Алах осенити Својом сенком на дан када не буде друге сенке осим Његове: праведни имам, младић који је одрастао у обожавању Алаха, човек чије је срце везано за џамије, два човека који се воле због Алаха и због тога се састају и растају, човек кога је позвала жена угледног и лепог положаја, али он каже: 'Бојим се Алаха', човек који даје милостињу и крије је тако да му лева рука не зна шта му десна рука троши, и човек који се у тајности сећа Алаха и чије очи се преливају сузама.“
Молим вас, молите се да будем један од њих.